Od kada je sveta i veka kafane su imale svoju klijentelu - od pijanaca do gospode u odelima koja upravo za kafanskim stolom sklapaju poslove. Ali šank je oduvek bio rezervisan za boeme, one koji imaju poseban senzibilitet za kafanski ambijent i pesničku dušu.
Naravno, pojam "kafana" je rastegljiv i ne mora uvek da znači polupijane goste koji sede za stolovima prekrivenim kariranim stolnjacima, a vremešna konobarica za šankom briše čaše.
I kafane su se osavremenile (osim onih koje nisu) i nisu više sinonim za najjeftinije piće. Ali niže cene pića svakako su ono što predstavlja njihov glavni adut.
Piće, pomešan miris parfema, suze i smeh...sve to dođe i prođe. A kad bi šankovi mogli da govore, priče koje bi ispričali sigurno bi konkurisale za vredne književne nagrade.
Šank je mesto gde svako od nas, pre lakta nasloni dušu. To su mesta gde su se rodile mnoge ideje i nalazila inspiracija, a vodile su se i ozbiljne političke debate.
Neretko, šankovi su bili i mesto sastanka, kancelarije, boravište svedoka... a danas imaju važno mesto na društvenoj mapi Beograda.
Nezaobilazno i neodoljivo mesto za provod i slavlje, za pevanje i plakanje, sastanke i rastanke, ljubav i svađe – uvek je bilo i biće kafana i klubova. Pogotovu njihova teorija i praksa koja se temeljno uči.
Danas postoji mnogo naziva za ovakva i niz drugih opšte poznatih mesta na kojima se dočekuju mamurne zore sa ispražnjenim džepovima.
A šankovi danas, i ubuduće, neprestano pričaju priče koje dopunjavaju dugim spiskom novih imena svojih poklonika...."I pune čaše sa dubokim dnom za dobar cug naiskap".
Budno oko fotografa portala beogradnocu.com zabeležilo je pojedine gradske priče...
