Taksi prevoz je najpopularnija vrsta prevoza u svetu. Pored redovnih autobuskih, tramvajskih trolejbuskih linija, metroa i drugih alternativnih varijanti, taksi prednjači u svemu. Svaki deo sveta iznedrio je svoje vozilo od standardnih automobila do mini aviona, čamaca, gondola, rikša, kočija, tuk tukova, kamiona.
Ali jedno je zajedničko svima: taksisti su ljudi koji svoj životni i radni vek provedu na ulicama svetskih metropola. S jedne strane, mnoge države upošljavaju taksiste kao realnu ispomoć u pravljenju gradskih karti, jer ko bolje od njih može da zna gde se nalazi svaka ulica, pa i svaki broj.
S druge strane, njihov posao je jedan od najrizičnijih i svakodnevno dolaze u priliku da izgube život, kako u saobraćaju tako i od strane nastranih, agresivnih i poremećenih mušterija sa kojima se susreću.
Poseduju enciklopedijsko znanje o nazivima ulica, promenama naziva, zaturenim i skrajnutim delovma grada, o svim ugostiteljskim mestima, pa čak znaju i to koji delovi grada najčešće pozivaju taksi.
Jedno američko sveučilište koristilo je znanje taksista u istraživanju ljudskog ponašanja u različitim situacijama. Bez obzira koju su školu završil i šta ih je navelo da se late volana, taksisti važe da pronicljive ljude i dobre psihijatre.
Tako je jedan španski taksista otvorio blog na kome redovno piše o svemu što doživljava na ulicama Madrida, o ljudima i njihovim sudbinama, o psihologiji ponašanja i neobičnim stvarima koje je video za 30 godina koliko je proveo u taksiju. Danas ima 10.000 sledbenika koji redovno čitaju njegov blog, a on ne namerava da stane.
Koliko strpljenja zahteva ovo zanimanje, najbolje govori činjenica da taksisti u Beogradu imaju ’’radno mesto’’ dugačko 10.500 kilometara. Kada bi se svi bulevari i ulice u Beogradu spojili u jednu, taj put bi bio dugačak kao put od Evrope do Australije.
Statistika kaže da u 17 beogradskih opština ima 7.664 ulice. Od toga 4.714 se nalaze u urbanom delu grada, gde su i 22 trga, 65 parkova i 18 fontana. U Beogradu živi 88.000 žena više nego muškaraca, a prema poslednjem popisu iz 2011. godine, savskom vodom umije se 1.713.425 duša.
Za vreme praznika ili vikenda, 61% Beograđana ostaje u svom gradu, a prosečan stanovnik našeg grada živi 73,1 godinu, dok je damama životni vek duži za 2,5 godine. Mobilni telefon koristi 1.600.000 ili oko 90 odsto, dok je na internet "nakačena" polovina žitelja prestonice.
Analitičari u šali kažu da je statistika kao bikini, pokazuje sve, a ništa ne otkriva. Ali kad se sve sabere i oduzme niti jedna jedina branša ne može se porediti sa taksistima.
Osim što beogradski taksisti imaju najduže radno mesto, dugačko 10.500 kilometara, na raspolaganju imaju i najveću ciljnu grupu od svih, skoro dva miliona ljudi, koji u svom životnom veku, u proseku dugom 74 godine, usluge taksija koriste najmanje 100 puta u životu.
Jedna od lepših statističkih činjenica je ta da će, prema teoriji verovatnoće, taksisti prevesti skoro za trećinu više žena nego muškaraca, ali je fakat i to da spadaju u najrizičniju grupu stanovnika, s obzirom da su svakodnevno izloženi različitim profilima ljudi, zavise od raspoloženja, mentalnog zdravlja i životnih okolnosti svojih mušterija. Pa ako se kaže da život piše dramu, u ovom slučaju vozači taksija mogli bi se uporediti sa Šekspirom.
S obzirom na to da su ove egzaktne činjenice prilično dramatične, važno je da ljudi koji se bave ovim poslom budu strpljivi, vaspitani, uravnoteženi i da imaju ’’dobar stomak’’ za sve ono što ih na beogradskim ulicama očekuje.
Zato, nije svejedno sa kojim Udruženjem se vozimo. Nije svejedno kome verujemo i kome poveravamo svoj život. Ako već možemo da biramo, onda ćemo izabrati ljude, koji imaju spartansko strpljenje, britansko vaspitanje, japansku preciznost, Šumaherov talenat za vožnju i srpski gen za duhovitost.
Ne znam kome vi verujete, ali ne prođe dan da negde ne kasnim, nešto ne zaboravim, negde moram da stignem brže nego uobičajeno. Spadam u grupu od 88. 000 žena više u ovom gradu, u onih 90% konstantno nakačenih na internet i u onih 1.600.000 ljudi koji ne skidaju mobilni aparat sa uva.
I spadam u većinu u ovom gradu koji svakodnevno pozovu taksi ali Udruženja Taksi Taxi, jer njima verujem. Verujem im od onog dana kada sam svojim očima gledala raspomamljenu koleginicu koja je, zbog specifičnosti situacije, taksisti iz Udruženja Taksi Taxi poverila sopstvenu jednogodišnju bebu i poslala je sa čovekom samu na odredište. Usput, mladić je bebu nahranio na dva semafora, kaže i da bi je presvukao da je bilo pelena i beba je na odredište stigla bezbedno.
Od tada u Taksi Taxi ulazim kao u svoju kuću, često tašnu ostavljam na prednjem sedištu, jer najčešće pozadi držim kompjuter na krilu i brdo fascikli na sedištu, ne gledam na taksimetar niti pratim destinaciju. Uvek me pitaju šta želim da slušam od muzike i da li treba da podese prozore. Kad stignem na odredište, pomognu mi da se spakujem, uvek mi se prijatno nasmeše i kažu neku simpatičnu, duhovitu mantru ako vide da mi sve ovce taj dan nisu na broju. Ne menjam ih!
Taksi Taxi možete pozvati u bilo koje doba dana i noći i naručiti vožnju na telefon 19-9-19.
Svako Taksi Taxi vozilo ima besplatan Wi-Fi na raspolaganju putnicima, a vožnje možete osim kešom platiti i karticama Visa, Visa Electron, Master Card, Maestro i Dina Card.
