Da li smo mi problem ili ga samo pravimo?
''Imam problem. Ili kletvu. Koliko god da se trudim, uvek nađem nešto što ne valja u dečku sa kojim se viđam. Ili je on previše visok, ili sam ja previše visoka za njega, ili mi stalno piše poruke kad nismo zajedno. Ili šta god. Uvek postoji neka mana.''
Društvo nam je omogućilo da uporno tražimo nekog savršenog za nas: Lik iz filmova koji je neverovatno šarmantan, koji ima ludilo posao i pritom ima telo manekena, ili šta god.
Ova bolest zvana ''probirljivost'' preplavila je svet i nema leka. Devojke širom sveta uživaju u čarima prvog sastanka, ali ne dožive i sledeći baš zbog ovog Disney efekta. Nerealistične bajke postaju stvarnost.
Ne kažem da nije moguće, ali velika je verovatnoća da ''gospodin šarmantni'' neće doći sam do vas. Morate se truditi da bi bilo kakvu vezu održali. Lista očekivanja od parnera je predugačka: velika greška.
Mnogi od nas imaju velika očekivanja na početku veze, ali da li je okej otpisati nekoga samo zato što nam nije otvorio vrata?
Naša generacija je u fazonu ''bez obaveza'' dejtovanja i zaboravlja kako je zaista otići na sastanak. Da li smo mi krivi zato što smo previše izbirljivi?
Da li su nam očekivanja prevelika? Da li treba da prihvatimo da niko nije savršen i da se zadovoljimo sa onim što imamo. Ili smo neosećajni ako ulažemo u nešto vreme, za šta znamo da neće uspeti.
Treba da pustimo sebe da uživamo u nepredvidivosti života. Kada imamo određen tip osobe koja nam se sviđa, uskraćujemo sebi mogućnost da upoznamo osobu koja nam leži još više, a nije naš tip. Prestanite da tražite princa na belom konju. Otvorite širom oči i budite svesni da svi imaju mane, pa i vi.
Ukoliko naučimo da prihvatimo nečije imperfekcije, možda naša druga polovina bude neko za koga nikad ne bismo rekli.
