{"id":275384,"date":"2024-04-18T09:18:28","date_gmt":"2024-04-18T07:18:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.beogradnocu.com\/?p=275384\/"},"modified":"2026-11-02T15:16:14","modified_gmt":"2026-11-02T14:16:14","slug":"kako-se-pravi-sampanjac-i-zasto-se-pije-u-posebnim-prilikama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.beogradnocu.com\/en\/kako-se-pravi-sampanjac-i-zasto-se-pije-u-posebnim-prilikama\/","title":{"rendered":"Kako se pravi \u0160ampanjac i za\u0161to se pije u posebnim prilikama"},"content":{"rendered":"\n

\u0160ampanjac je penu\u0161avo vino koje se proizvodi isklju\u010divo od gro\u017e\u0111a uzgajanog u regionu \u0160ampanja<\/strong>, koji se nalazi na severu Francuske<\/strong>. Direktivom Evropske unije je utvr\u0111eno da se \u0161ampanjcem sme nazivati jedino vino koje dolazi iz ove oblasti, dok se penu\u0161ava vina koja dolaze sa drugih geografskih podneblja ne mogu nazivati \u0161ampanjcem, ve\u0107 samo penu\u0161avim vinima.<\/p>\n\n\n\n

KO JE \"KRIV\" ZA NASTANAK \u0160AMPANJCA<\/h2>\n\n\n\n

\u0160ampanjac je slu\u010dajno otkrio monah Dom Perinjon<\/strong> (Dom Perignon), po kome jedan ekskluzivan brend ovog pi\u0107a danas i nosi naziv. Naime, Dom Perinjon je sa svojih 19 godina pristupio redu monaha Svetog Benedikta, koji su \u017eiveli u oblasti \u0160ampanji i bavili se proizvodnjom vina. Mladi Perinjon je bio zadu\u017een za nadgledanje procesa proizvodnje i skladi\u0161tenja vina<\/a><\/strong>. Stariji monasi su mu jednom prilikom dodelili zadatak da re\u0161i problem mehuri\u0107a, koji su u vinima nastajali nakon drugog procesa fermentacije, \u0161to je dovodilo do pucanja fla\u0161a i propadanja berbe. Za regiju \u0160ampanja se ina\u010de dugo vremena mislilo da nije pogodna za proizvodnju vina, dok su penu\u0161ava vina iz ove oblasti nazivana defektnim ili \u010dak \u0111avoljim. I tako je bilo sve do vremena kada je jedan monah otkrio tajnu. Umoran od kritika drugih monaha kako jo\u0161 uvek nije otklonio problem pojave mehuri\u0107a<\/strong>, Dom Perinjon je jednom prilikom otvorio fla\u0161u kako bi probao ukus ovog \"defektnog\" pi\u0107a, malo je re\u0107i da je posle par gutljaja bio odu\u0161evljen, pozvao je i ostale monahe da u\u017eivaju u \u010darima ovog danas ekskluzivnog pi\u0107a. Tako je 4. avgusta 1693. godine nastao prvi pravi \u0161ampanjac. Pove\u0107ana proizvodnja \u0161ampanjca po\u010dinje sa 18. vekom<\/strong>, a zanimljivo je da su radnici prilikom silaska u vinske podrume morali da nose te\u0161ke gvozdene maske na licu, kako bi izbegli povrede, jer su boce i dalje pucale. Predpostavlja se da su jednu petinu berbe morali da bace zbog neizvesnog procesa fermentacije.<\/p>\n\n\n\n

\"Dom<\/figure>\n\n\n\n

KAKO SE \u0160AMPANJA IZBORILA ZA PRIMAT?<\/h3>\n\n\n\n

Godine 1891. u Madridu je potpisan sporazum da se samo vina proizvedena u \u0160ampanji mogu nazivati \u0161ampanjcem<\/strong>, koji je kasnije dodatno verifikovan u Versaju. Do po\u010detka 19. veka penu\u0161ava vina su po\u010dela da se proizvode i u drugim zemljama, a pre svega u centralnoj i isto\u010dnoj Evropi. Pa su tako poznata penu\u0161ava vina<\/strong>: Proseko i Asti iz Italije, Kava iz Katalonije u \u0160paniji, ali i vina iz ostalih delova Francuske pod nazivom Cremant, kao \u0161to je na primer Blanquette de Limoux iz ju\u017ene Francuske. Zanimljivo je da je od evropskih dr\u017eava Ma\u0111arska krajem 19. veka prednja\u010dila u proizvodnji penu\u0161avca sa preduze\u0107em Torley. Dok su danas i Sjedinjene Ameri\u010dke dr\u017eave veliki proizvo\u0111a\u010d ovog pi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

RAT FRANCUSKE I VELIKE BRITANIJE ZBOG \u0160AMPANJCA<\/h3>\n\n\n\n

I dok su Francuzi tvrdili da su oni prvi otkrili formulu za proizvodnju ovog ekskluzivnog pi\u0107a, Britanci su bili druga\u010dijeg uverenja. Godine 1662. britanski nau\u010dnik Kristofer Merit napisao je \u010dlanak u kome je tvrdio da svako vino kada mu se doda \u0161e\u0107er neposredno pre fla\u0161iranja mo\u017ee postati penu\u0161avo. Ko je bio u pravu prosudite sami, jedno je sigurno, kada se ka\u017ee \u0161ampanjac<\/strong> svima je prva acocijacija Francuska.<\/p>\n\n\n\n

KAKO SE PRAVI \u0160AMPANJAC?<\/h2>\n\n\n\n

U tradicionalnoj metodi pravljenja penu\u0161avog vina u fla\u0161u se ubacuju kvasac i \u0161e\u0107er<\/strong>, da bi se zatim pe\u010datirala i ostavila da odstoji. Dok stoji u njoj se odvija hemijski proces vrenja<\/strong> izme\u0111u ovih supstanci, a \u0161to se du\u017ee vremena ostavi da odle\u017ei aroma \u0107e biti ja\u010da, pena kremastija i mehuru\u0107i finiji. \u0160ampanjac mora da odle\u017ei nekoliko godina, onda se fla\u0161a zamrzava i tako dobro ohla\u0111ena polako naginje ka dole da bi iza\u0161ao nepotreban kvasac. Prilikom druge fermentacije u vino se dodaju \u0161e\u0107er i alkohol, a \u0161ampanjac se danas puni u fla\u0161ama od debljeg stakla, kako bi se izbegli problemi koje su monasi imali u 17. veku.<\/p>\n\n\n\n

OD KOJIH SORTI GRO\u017d\u0110A SE PRAVI \u0160AMPANJAC?<\/h3>\n\n\n\n

Po pravilu za proizvodnju \u0161ampanjaca se koriste tri sorte gro\u017e\u0111a<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n