Za sve vas koji ne vozite jer nemate: kola, vozačku dozvolu, para za benzin ili imate već previše kazni za kućni budžet, vi apsolutno pripadate onoj grupi građana koja svakodnevno konzumira jedan od vidova gradskog ili ne daj bože međugradskog javnog prevoza.
Čekaš na stanici, gledas u sat, kasniš, a busa nigde nema... Marfijev zakon, baš tada kad ti je najpotrebniji, svi drugi prevozi dolaze samo tvoj ne. Gledaš u sat, nerviraš se, već razmisljaš da kreneš pešaka, iako je daleko... Odjednom bus nailazi... Sav srećan dotrčiš do vrata, kad ono- prepun!
S obzirom na naše bogato iskustvo sa GSP-om, mi ćemo vam predstaviti one tipove putnika koje ste sigurno sreli makar jednom.
ŠVERCERI - Ovo je svima dobro poznata grupa. Oni ili nemaju kartu, ili je imaju ali je stara mesecima, pa se švercuju. Na svakoj stanici širom otvore oči i gledaje levo pa desno da slučajno ne uđe kontrola. A kad uđe, naravno, švercer izlazi napolje što pre. Ovu grupu ljudi uočićete na prvi pogled jer izgledaju kao kriminalci u begu za kojim je izvršena potera.
SPAVALICE – Najjednostavnije rečeno, to su ljudi koji vole da spavaju u gradskom prevozu. U ovu kategoriju spadaju oni koji inače nemaju gde da spavaju pa zadremaju fino do poslednje stanice, i oni koji se mrtvi umorni vraćaju kući s posla, a znaju da se tamo neće lepo odmoriti kad krenu deca da ih dave sa novim obavezama. Ali jedno je sigurno - kada dođe do sna teško ih je probuditi.
STUBOVI – Ovi ljudi žive u nekom svom svetu i nemaju nikakav osećaj za okolinu. To su uglavnom osobe koje će vam stajati na vratima i neće se mrdnuti sa mesta baš kad vi želite da izađete iz vozila. Prolazi stanica za stanicom, a oni su i dalje tu!
ŠETAČI – Ovo su ljudi koji neobjašnjivo ulaze na jedan kraj prevoza i onda se kroz gužvu probijaju na drugi. Ne, nikog poznatog njima nisu ugledali niti je slobodno mesto na vidiku, već oni jednostavno prošetaju...
PENZIONERI - Ovde bi svrstali možda i dve grupe. Oni koji na samom ulazu u vozilo pikiraju žrtvu, a to obično bude mlađa osoba, zamišljena, sa slušalicama u ušima i pogledom kroz prozor. Pa mu tako priđu tik uz sedište cupkajući i gurajući ga "spontano" kako bi eto, nekim čudom osoba ustala i ustupila mesto. Ili, umesto toga samo osuje paljbu kako ne može da veruje da neko može da sedi i pravi se lud umesto da ustane i pomogne ''ugroženoj'' i staroj osobi. Zatim sve vreme priča o moralu zajednice i današnjoj omladini. Mada, postoje i oni, koji kažu "Neka sine, nemoj da ustaješ, ti si ceo dan na nogama, sad će baba da siđe". E takve svi volimo.
NEOBAVEŠTENI - Ove osobe su stvarno tragi komične. To su ona vrsta čljudi koji jednostavno vole da pitaju u koji su autobus ušli i to kad je autobus već odavno krenuo. Uvek vas pitaju onako: Izvini, a koji je ovo autobus? Prosto ti bude žao, jer imaš utisak da žena sigurno negde žuri kad je pošto poto morala da uskoči u prvu "bus" koji je naišao, a nije ni videla njegov broj. Zanima nas samo, šta se desi onima koji potpuno omanu autobus i putanju kojom su planirali da idu.
STRAH OD VODE I SAPUNA - Kako preživljavamo ovu grupu niko do sad ne može da shvati, ali oni su prisutni i njih uvek ima. Uglavnom su sva mesta oko ove osobe prazna, jer se niko ne usuđuje da sedne blizu...bez obzira kolika je gužva.
STRAH OD PROMAJE - U ovu kategoriju uglavnom spada ona starija populacija koja i na 1000 stepeni ne dozvoljava ljudima da otvaraju prozor. Znaćete da su u prevozu po zamagljenom staklu i jako teškom vazduhu. Ljudi bukvalno skapavaju od vrućine i nedostatka kiseonika, ali uvek se nađu ovi pametni putnici kojima više smeta "promaja" nego smrad. Retko ko je izdržao (preživeo) celu vožnju sa ovakvim putnicima, a uglavnom siđu već na sledećoj stanici.
BIZNISMENI - U ovu grupu spadaju oni koji definitvno ne pripadaju "klanu" GSP-a, ali su vrlo često primorani da ga koriste. Uglavnom su u krizi srednjih godina, namrgođeni zato što se uopšte nalaze u prevozu, ali i zbog lošeg dana na poslu. Nadobudni su, uglancani, redovno nose naočare za sunce, čistu belu košulju i sako preko ramena. A kad pričaju telefonom, to su uglavnom važne biznis teme, i potrude se da ceo autobus čuje razgovor.
ZALJUBLJENI - Izgleda da je gradski prevoz mesto koje nekim čudom utiče na ljude da se neprestano ljube i grle dok su u njemu. Da li je to zato što parovi nemaju šta da pričaju ili im jednostavno baš pri ulasku u bus proradi strast, ne znamo, ali koliko su neki putnici navikli na ove scene, toliko se drugi (uglavnom starije žene) zgražavaju.
ROMI – Moliće vas za "dinar", dok onako prljavi drže novorođenče u rukama. Ukoliko joj date nešto para, dizaće vas u nebesa, ali ukoliko joj ne date i oterate, nacrniće vas u kunuti do iznemoglosti, a možda čak i pljunuti. U ovu kategoriju spadaju i simpatične ekipe, uglavnom u sastavu dva člana, gde mlađi, "talentovaniji" peva sve same hitove, a ovaj stariji, ćutljivi, dražesno svira harmoniku. Repertoar je ukupno dve pesme koje se vrte gradskim linijama, i na završetku aktuelnog singla kreće "pevač" od početka do kraja autobusa da "pozdravlja" putnike kapom i traži nešto para.
ZABAVLJAČI - Neki bi pre rekli ludaci, ali to je već gruba reč, jer realno, ovi, inače, neshvaćeni ljudi nam ubrzaju vreme u putu i stvarno ponekad zabave. Svaka gradska linija ima bar jednog čoveka koji je čini posebnom. Oni su vrsta putnika koji svoje stavove vrlo jasno i ničim izazvani ispoljavaju glasno. Njima ništa ne valja, a često komentarišu politička dešavanja i aktuelnu vlast. Vole da drže govor, a ako se neko usudi da mu odgovori, priča ide u nedogled. Obično postoji jedna glavna žrtva kojoj pričaju, a ona iz pristojnosti održi kontakt očima bar na 10 sekundi i klimne glavom. Ostali kako se ne bi našli u ulozi žrtve brže bolje okreću glavu ka prozoru, misleći da će ih tako izbeći. Ovaj neshvaćeni putnik inače sve svoje priče, uglavnom političke i istorijske, izgovara veoma razgovetno i glasno.
MUZIČARI - Ovo su uglavnom mlađi sugrađani. Starija populacija navodi kako oni to namerno rade, da ne bi čuli kada ih neko pita da ustupe mesto. Ipak su u ovoj kategoriji svi oni metalci, hipsteri, clubberi, hip-hoperi, koji opiče muziku do daske, a pesma se čuje s kraja autobusa.
KONTROLORI - Ljudi koji nam čine dan "lepšim". Jednostavno rečeno, oni su tu da bi vi išli peške. Strah i trepet svih onih koji za vožnju nemaju kartu ili im je istekla. U fluorescentnozelenom prsluku, obično ulaze kao policija. Misle da su vlast, pozivaju se na zakon i prete. Izvode vas iz autobusa kao da su obezbeđenje, a ponašaju se kao da ste izvršili ubistvo a ne kupili kartu za jednu stanicu.
Da li smo neku grupu izostavili? Ukoliko mislite da neki tip putnika nismo spomenuli, slobodno dodajte.
