Ovo su heroji koje ne smemo zaboraviti.
Ovo su emocije pred kojima reči zaneme. Teško i da postoji prava reč koja se u ovom trenutku može uputiti onom ko je ostao bez bez doma, a još teže onom ko je ostao bez najbližih. Ipak, ovu najgoru vodenu stihiju na Balkanu u poslednjih 100 godina, ublažili su ljudi velikog srca.
Ovo su bili dani kada su smo funkcionisali kao jedan, sa nama je bio ceo region i ceo svet. Ovo su samo neke od istinitih priča koje nikada ne smemo zaboraviti.
Volonterku čačanskog Crvenog krsta Suzanu Vukić koja je vratila 2.500 evra vlasniku koje je našla prilikom prijema humanitarne pomoći za pomoć ugroženima u poplavama u Partizanovom magacinu u Čačku.
Uplakanog čoveka iz Gračanice koji je obuo sandale, a nove cipele i kaput dao ugroženima. Sanju Živojinović iz Obrenovca koja je pravila sendviče za ugrožene, a ostala bez krova nad glavom. Vatrogasca Dejana Lazarevića koji je nastradao spasavajući tuđe živote.
Omiljenu volonterku Bojanu Gojšin, koju su deca smeštena u Areni bezuslovno zavolela. Najuporniju Teu Puharić koja je rame uz rame sa momcima punila džakove za izgradnju nasipa na Makišu.
Sve spasilačke ekipe, policajce, volontere, sportiste, poznate ličnosti i svakako malog jednomesečnog Nenada čija budućnost u ovom trenutku velikim delom zavisi od svih ljudi dobrog srca. Možda su ovo dani kada treba da shvatimo da u svakom zlu ipak ima i nečeg dobrog i da ne zaboravimo, ako ne možemo biti braća budimo ljudi!!!
Pošalji sms na 1003!
