Sasvim je jasno da u milionskim gradovima poput Beograda život teče brže nego krv kroz vene. Događaji se nižu, a ulicama grada istovremeno jure i nasmejani i uplakani ljudi. Dan i noć se smenjuju brzo, a svako juri za svojim poslom. Malo ko se osvrne okolo da pogleda sa kim se sudara dok žuri i više niko ni na koga ne obraća pažnju. Ljudi ne stižu da jedu, pitanja se postavljaju u skraćenicama, otuđenost je velika i dok dlanom o dlan – život smo priveli kraju. Jedina spona sa realnošću, sa svetom i ljudima su taksisti. Malo ko od nas uopšte razmišlja o tome, kad okrene broj i naruči vozilo. Jurimo, žuri nam se. Rečenice su sve kraće i samo pominjemo ulice po imenu, semafore i skretanja. Da li smo se ikada zapitali šta se dešava na ulicama našeg grada kada ih zagrli noć? I da li smo ikada pomislili ko su ljudi koji će za tri minuta stići svaki put kad ih pozovemo?
Reklama je jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo. Da smo i sami bili radoznali priznajem, jesmo. Taksija bezbroj, sudbina koliko volite, ali ono što smo mi hteli da saznamo pre nego što zajašemo u avanturu zabranjenih priča iz taksija, jeste razlog zbog kojeg bi ljudi sa empatijom i rado držali žuti znak Udruženja Taksi Taxi u rukama.
I sasvim spontano nastalo je istraživanje na licu mesta. Dali smo ljudima tablu i pitali ih da li žele da se slikaju i ako žele zašto bi to uradili. Čak i za nas, pripremljene za velika iznenađenja i nepredviđene situacije, rezultat testa bio je neverovatan. Ljudi su se slikali i pričali istovremeno. Priče su se nizale, a razlozi bili različiti. Govorili su nam da su taksisti udruženja Taksi Taxi ljudi od poverenja, da mogu da prespavaju put, a da su sigurni da će stići najkraćim putem i uvek za istu cenu na toj relaciji. Bilo je onih koji su sa oduševljenjem pričali da su bez ikakvih problema i nadoknada prevozili ljubimce, da su najbrži kad ti gori pod nogama, da su vozila čista i da uvek mirišu na neko voće, da su taksisti neverovatni ljudi koji su u stanju da ti pomognu i van onoga što im je radna obaveza. Ali jedna priča je na nas ostavila poseban utisak. Dok smo slikali momke pored šanka i razgovarali o razlozima, prišla nam je devojka iz Mirjeva i sasvim mirno rekla:
Ja hoću da se slikam. Dajte mi to.
A onda je počela priču o noći u kojoj je bivši dečko najpre udario, a onda i ostavio na ulici. Slučajno je zaustavila taksi vozilo Taksi Taxi udruženja na ulici i uplakana sela. Čovek se okrenuo, dao joj maramice i pitao da li može da joj pomogne. Od tog trenutka do tri sata posle ponoći slušao je njenu priču i na kraju uzeo telefon, nazvao dečka i upozorio ga ako je ne ostavi na miru da će on lično sve prijaviti policiji. Kad je dovezao do kuće, taksimetar je pokazao tačno onoliko koliko bi inače koštalo da je put do kuće trajao deset minuta. Rekla nam je da je za nju u tom trenutku čovek u taksiju bio spasilac, otac i psihijatar istovremeno:
Zato ih ne menjam i nikad neću. Retko je to u današnje vreme i želim makar malo da se odužim. – završila je priču devojka iz Mirjeva i sa širokim osmehom stavila tablu na grudi i pozirala našem fotoreporteru.
Te noći nepoznati ljudi sa svojim pričama otvorili su jednu sasvim drugu temu: Ko su ljudi u vozilima taksi udruženja Taksi Taxi? I kakve priče čuvaju ispod žutih taksi tabli?
Pojurili smo na novi zadatak i sledeće nedelje krećemo u avanturu Zabranjene priče iz taksija, a vi nam ispričajte svoje ili proverite sami i kažite nam ko su ti ljudi o kojima priča ceo grad.
Taksi Taxi možete pozvati u bilo koje doba dana i noći i naručiti vožnju na telefon 19-9-19.
Svako Taksi Taxi vozilo ima besplatan Wi-Fi na raspolaganju putnicima, a vožnje možete osim kešom platiti i karticama Visa, Visa Electron, Master Card, Maestro i Dina Card.
